Menu

banerAI

POLITIKO: BRISELU I DALJE STALO DO ZAPADNOG BALKANA

Evropska unija (EU) želi da pokaže da joj je i dalje stalo do Balkana ali tu ljubav ne osećaju svi pođednako, piše danas briselski portal Politiko (www.politico.eu).

U opširnom tekstu pod naslovom "Brisel je ponovo na Balkanu, ali selektivno" navodi se da je poslednjih meseci EU ponovo otkrila interes za Balkan, uznemirena pokušajima Rusije da utiče na region i pogoršanjem odnosa među pojedinim zemljama regiona koje su do pre neku deceniju ratovale.

Lideri EU počeli su da šalju signale da je put ka Briselu i dalje otvoren, piše Politiko i podseća da su i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i francuski predsednik Emanuel Makron nagalsili da EU mora biti otvorena za članice sa Zapadnog Balkana, da će Junker i predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani posetiti region početkom iduće godine, dok je Bugarska rekla da želi da podrška evrointegracijama zemalja Zapdnog Balkana bude prioritet njenog predsedavanja EU u prvoj polovini 2018.

Brisel, međutim, ne predviđa da svih šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) pristupi EU u isto vreme, dodaje Politiko i navodi da je Evropska komisija imenovala Srbiju i Crnu Goru kao favorite sa ciljem da postanu članice do 2025, ako ne i pre.

Fokus na te dve zemlje izazvao je uzbunu, zbunjenost i ljutnju među ostalima u regionu, piše Politiko i navodi da je kosovski premijer Ramuš Haradinaj sugerisao da Srbija dobija povlašćen tretman jer igra na kartu mogućeg približavanja Rusiji.

"Beograd je mnogo profitirao od igranja na kartu alternative a to je Moskva, Rusija... Poruka našem regionu treba da bude jasna a ne s dvostrukim standardima", rekao je Haradinaj u nedavnom intervjuu tokom posete Briselu.

Haradinaj koji se nada da će Kosovo podneti aplikaciju za članstvo u EU u drugoj polovini 2018. kaže da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da uđu u EU u isto vreme, navodi Politiko.

Predsednik Kosova Hašim Tači veruje da strategija favorita može biti islamofobična jer zemlje sa pretežno muslimanskim stanovništvom stavlja u drugi plan u odnosu na pretežno pravoslavne države.Iako manje kritična i Albanija je zbunjena novom strategijom EU. Albanska ambasadorka pri EU Janina Suela rekla je da Tirana pozdravlja Junkerovu izavu o prijemu Zapadnog Balkana ali želi razjašnjenje za strategiju favorita.

Evropska komisija kaže da izdvajanje Srbije i Crne Gore jednostavno reflektuje činjenicu da su samo te dve zemlje započele pregovre o članstvu. Diplomate međutim brinu da će taj dvojac sada prigrabiti lavovski deo pažnje Brisela, navodi Politiko.

"Za nas nije problem što se spominju te dve zemlje koje su već počele pregovore. Biće problem ako se startegija bude koncentrisala samo na njih dve", rekla je albanska ambasadorka.

Politko piše da je plan Brisela iritirao čak i Crnu Goru koja smatra da je ispred Srbije na putu ka EU pa joj se ne dopadaju nagoveštaji da će možda morati da pričeka svog većeg suseda.

"Mi smo u procesu mnogo duže i skoro završavamo pregovore koje oni tek počinju", rekao je ambasador Crne Gore u EU Bojan Šarkić, prenosi Politiko dodajući da crnogorskim zvaničnicima smeta čak i to što je u redosledu pominjanja favorita Srbija na prvom mestu.

Braneći strategiju EU evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je da ona stimuliše zdravu konkurenciju među potencijalnim kandidatima u sprovođenu neophodnih reformi. Prema njegovim rečima Komsija je spremna da preporuči početak pregovora sa Albanijom i moguće Makedonijom u provoj polovini 2018, ali, kako je dodao, to će se i dogoditi samo ako članice EU podrže taj predlog.

EU lideri koji podržavaju proširenje kažu da je prijem Zapadnog Balkana u interesu EU koja sa tri strane okružuje region i ističu da je migrantska kriza 2015. pokazala važnost regiona za stabilnost Unije.

"Ako zemlje Zapadnog Balkana usvoje reforme za ulazak u EU, teorija stoji, one će same postati prosperitetnije, stabilnije i bliže interesima EU. Ako ih na neki način ne prigrlimo one će se osetiti napuštenima od EU i tražiće druge saveznike", rekao je slovenački premijer Miro Cerar.

Makron je, u govoru o Evropi u Sorboni, upozorio da će se zemlje Zapadnog Balkana ako ne budu imale jasnu perspektivu članstva u EU okrenuti Rusiji ili Turskoj, "ili autoritarnonim silama koje danas ne brane evropske vrednosti".

Iako su i Kina i zalivske zemlje ekonomski sve aktivnije u regionu EU najviše brine uloga Rusije iako Moskva insistira da ona ne destabilizuje Balkan, navodi Politiko i podseća da Crna Gora optužuje ruske agente da stoje iza pokušaja puča, da Rusija "poklanja Srbiji borbene avione MIG" i "podržava separatisitčke ambicije srpskog entiteta u BiH".

Ipak, dodaje Politiko, EU zvaničnici priznaju da je teško obezbediti podršku u javnosti za prijem relativno siromašnih zemalja čiju su noviju istoriju obeležili ratovi i nestabilnost posebno dok još postoji i desni populizam.

Za vlade u regionu koje teže članstvu u EU vraćanje u fokus Brisela je dobrodošlo, ocenjuje Politiko i prenosi reči srpske premijerke Ane Brnabić da je sada atmosfera mnogo drugačija nego 2014. kada je Junker rekao da je EU potreban odmor od proširenja.

Politiko piše i da je zajednički problem u celom regionu snaga organizovanog kriminala i njegova povezanost sa političkom elitom u kojoj je korupcija široko rasprostranjena, dok EU ima problem sa kredibilnošću jer je na Zapadnom Balkanu uvreženo uverenje da da EU zapravo i ne mari previše za region.

Podrška članstvu u EU je slaba u više zemalja Zapadnog Balkana a ponajviše, ironično, u favoritu Srbiji gde prema poslednjem godišnjem Balkanskom barometru, samo 26 odsto građana misli da bi ulazak u EU bio dobra stvar.

Srbija se takođe suočava sa potencijalnim preprekama u pregovorima od Hrvatske, a problem su joj i odnosi sa Kosovom koje i dalje smatra svojom pokrajinom, dok Kosovo ima problem sa pravnim statusom jer pet zemalja EU ne priznaje njegovu nezavisnost, navodi Politiko.

Još jedan nasleđeni problem iz vremena raspada Jugoslavije jeste i demarkacija granice između Crne Gore i Kosova zbog čega su odloženi planovi o ukidanju šengenskih viza za građane Kosova, navodi Politiko i prenosi reči komesara Hana da je EU izvuklao pouku iz graničnog spora Hrvatske i Slovenije i da granični sporovi moraju da budu rešeni pre ulaska u EU.

(11. decembar 2017.)